Учење на даљину изнедрило је много забавних радова, па ево једног духовитог и интересантног есеја на тему "Дивље животиње као кућни љубимци - да или не? Писао га је Михаило Божовић одељења 5-1 наше школе из предмета биологија. Прочитајте и забавите се.

ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ КАО КУЋНИ ЉУБИМЦИ - ДА ИЛИ НЕ?

Егзотика- гуштери, тарантуле, змије. Држава их третира као староседеоце Републике Србије, то су дивље животиње. За држање таквих животиња потребна је дозвола државе (извор mojljubimac.info) Ово су им услови за “нормалан” живот.

Потребно је да се овим животињама обезбеди:

Гласам: Змије и паукови Нее. Гуштер Да, ако би могао да неко време уживам с њим па да га дам у зоо да и друга деца виде ту лепу животињу. Али ако би мириси човека деловали на његову дивљу природу (инстинкте за преживљавање) или реметило физиологију ( течности) у његовом телу онда Нее. Најбоље је да живе у потпуној сагласности са природом, него да забављају људе. Има и изузетака код људи. Ако неко ЗАИСТА заиста чува, животињу онако како треба тој врсти, минимално својим присуством утиче на њу. Ако стварно има високу свест о тој животињи и та животиња не пати код таквог власника онда ми је ОК да је држе за кућног љубимца.

Медведи , лисице, вукови, дивље свиње……Не би требало да буду кућни љубимци. Лисац из видеа није успео да се одбрани од кучета, јер је дугим боравком са људима изгубио природан инстинкт за лов и борбу. Животиња мора да тренира своју дивљину хватањем плена. Ако човек направи услове за тако нешто била би онда агресивна за човека. Па која поента од “пуфнастог” пријатеља ако не може да се загрли и помази? Како год окренем НЕ иде да дивље животиње буду играчке људима. Медведи и остале животиње се највише припитомљавају да би били у циркусима. Нашао сам на инстаграму једну занимљивост.

То ми се јако свидело. Ја ОБОЖАВАМ животиње. Све где животиње не пате мени је супер. Е сад што се тиче лисца, супер је што је нашао тог човека да брине о њему јер је он неспособан за дивљину и тамо не би преживео. Овако је бар жив.

Гласам: Јесам за привремене кућне љубимце и смештај док су повређени. Као што је било пре неки месец када је Аустралија горела. Људи су скоро свака кућа чувала и бринула о изгорелим коалама. Мењали су им завоје на шапицама, давали воду, лекове а када би се опоравиле враћали су их у шуме. И кенгуре. Правили су им од чаршафа торбе у које би бебе улазиле док се маме не опораве. Максимална имитација природне средине да што мање доживљавају стрес. То ми је предивно. (Инстаграм извор)

Има једна животиња из видеа, а њу би држао без размишљања. Шкорпија. Нашао сам на Анимал планет каналу да неке шкорпије у дивљини због тешких услова живе од 5-8 год. А када су у стакленом затвореном акваријуму са условима из пустиње, а код човека, исте те живе од 25-30 год. Ееее то је помак. Немају никаквих проблема и уживају. Код човека.

Закључак: За већину дивљих животиња најбоље је да буду у дивљини (свом природном окружењу) него да буду кућни љубимци.